U mnogima od nas kriju se razni talenti, otkriveni i neotkriveni. Ovi drugi vremenom se gase i iščile kao da nikada nisu postojali ako se ne probude i ne razvije se kreativni potencijal. Šta je tome uzrok? Gde je „greška u koracima“? Neobraćanje pažnje, nedostatak usmeravanja, lična i/ili kolektivna nezainteresovanost?
Takve propuste ispravljaju Kulturne stanice u Stepanovićevu, Kovilju i Bukovcu, prave male kreativne oaze koje demantuju da je umetnost elitistička kategorija dostupna samo u velikim kulturnim centrima. U pitanju su stimulativne sredine koje pružaju uslove za ispoljavanje talenata tokom ranog detinjstva. Dok je donedavno za edukaciju na polju umetnosti radi pripreme za upis u umetničke škole ili na Akademiju iz ovih mesta trebalo ići u Novi Sad, u poslednje vreme za tako nešto nema potrebe. Naime, u ovim trima kulturnim stanicama održavaju se časovi likovnog, muzičkog i baletskog obrazovanja koji se realizuju na nivou kvaliteta pripremne nastave za upis u škole iz ovih oblasti, imajući u vidu obrazovni i iskustveni profil autora radionica.
Pesme i note u Kulturnoj stanici Kovilj
Foto: Jovana Remeljej
Razvoj programskih ideja u okviru koordinacije Mreže kulturnih stanica jedan je od značajnih kvalitativnih doprinosa zasnovanih na razmeni iskustava i ideja u okviru Mreže. Tako se upravo na jednom od sastanaka koordinacije došlo do ideje o pokretanju muzičkog zabavišta za najmlađe Koviljčane. Ideju u delo sprovodi muzički dvojac iz Novog Sada, mentori, dirigentkinja i muzička pedagoškinja Dunja Huzjan i Goran Erić, uz veliku podršku koordinatorke KS Kovilj Ružice Radović
Koordinatorka napominje da je Dečije muzičko zabavište počelo sa radom ove godine i već se na prvi čas prijavilo dvadesetoro dece uzrasta do osam godina.
Deca na ovim radionicama razvijaju osećaj za ritam, tempo, vežbaju da slušaju, bave se pokretima, pevaju, upoznaju instrumente. Radionica je redak i neočekivan primer obratnog – dok svi hrle iz sela u veće gradove u potrazi za svojom srećnom zvezdom i u želji da tamo završe visoke škole i steknu bolji život, slučaj sa koviljskim zabavištem je upravo suprotan: deca iz „velikog grada“ dolaze u selo poznato po spomeniku kulture, manastiru koji je prema predanju osnovao Sveti Sava, u čijoj je blizini čarda na kraju sveta, Arkanj i živopisni rit, gde je rođen razbarušeni romantičar Laza Kostić. Neki od mališana planiraju da upišu muzičku školu, a ovaj program je upravo program pripreme i u velikoj meri menja kvalitet života u prigradskim naseljima.
Foto: Jovana Remeljej
Na koji način je došlo do saradnje sa KS Kovilj i kako se rodila ideja za muzičko zabavište?
Dunja Huzjan: Za Kovilj kažu da je rasadnik muzičkih talenata, a KS Kovilj želi da te talente neguje i dalje razvija, i prepoznala je važnost toga da se ljubav i sklonost ka muzici podržavaju i razvijaju od najmlađeg uzrasta. Takođe, s obzirom na to da roditelji često nemaju uslova da vode decu u Novi Sad zbog časova muzike, otvaranje muzičkog zabavišta u Kovilju se ispostavilo kao odlična odluka, o čemu svedoči puno zainteresovanih polaznika, toliko da smo od samog početka mogli da popunimo dve grupe. Interesantno je da nam, osim dece iz Kovilja, dolaze i deca iz okolnih mesta, pa čak i iz Novog Sada!
Kako animirate i čemu učite mališane? Da li je u pitanju samo dečija muzika?
Deci držimo pažnju tako što na času sprovodimo puno različitih aktivnosti koje se brzo smenjuju. Tu spadaju pevanje dečijih pesama, izvođenje brojalica, od kojih se neke izvode uz pokret, neke uz instrumente, tu su i raznovrsne muzičke igre… U tim aktivnostima decu učimo osnovnim muzičkim pojmovima i veštinama, prepoznavanju različog trajanja, visine i jačine tona, radimo na razvijanju osećaja za ritam, na razvoju vokalnog aparata, kao i na razumevanju i osećanju muzike. Takođe, decu učimo i tome da je muzika jedno veliko igralište!
Moram da napomenem i da je sreća što imamo mogućnost da pesme i igre izvodimo uz pratnju uživo na klaviru, a ne uz snimke.
Foto: Jovana Remeljej
Kakav je ritam “nastave” i kako ste koncipirali časove?
Časovi se održavaju jedanput nedeljno u trajanju od 45 minuta, a osnovni elementi svakog časa su pevanje dečijih pesama, slušanje odlomaka iz dobro poznatih numera klasične muzike uz koje tapšemo ili sviramo dečije ritmičke instrumente, kao i aktivnosti uz pokret po uzoru na Dalkroz metodu. Osim toga, izvodimo brojalice, igramo muzičke igre koje pomažu deci da savladaju “gradivo”, upoznajemo se sa klasičnim instrumentima.
Koji je uzrast dece i kakva je njihova reakcija na nove “lekcije”, da li brzo usvajaju znanje i uče melodije?
Ova sekcija je namenjena deci uzrasta od tri do sedam godina, mada imamo i dvoje mališana koji su se provukli sa nepune tri! S obzirom na to da pre upisa nismo proveravali muzičke sposobnosti, deca koja pohađaju zabavište su različitih sklonosti. S obzirom na razlike u uzrastu i kognitivnoj zrelosti, ali i na razlike u predispozicijama tj. muzičkim sposobnostima, tempo usvajanja gradiva je kod svakog deteta drugačiji. Neka deca su vrlo zainteresovana i aktivna i brzo usvajaju znanja, a ima dece koja su rezervisana na časovima, ali za koje roditelji tvrde da kod kuće rado ponavljaju i pevaju sve pesme koje su na času čula! Nama svakako u ovom programu nisu toliko važni merljivi rezultati, koliko negovanje ljubavi prema muzici i razvijanje navike da se vreme provodi kvalitetno. Takođe, omogućavanjem muzičkog obrazovanja od ranog detinjstva utičemo na stvaranje budućih ljubitelja muzike, publike kulturnih događaja i odraslih koji umeju da vrednuju umetnost.
Foto: Jovana Remeljej
Koje instrumente polaznici upoznaju i da li uče da ih sviraju?
Deca na našim časovima informativno upoznaju različite klasične instrumente, njihov izgled, karakteristike, zvuk, način na koji se proizvodi ton, a mi se trudimo da što više instrumenata nabavimo i donesemo u tu svrhu, kako bi ih deca uživo čula, videla i dotakla. Do sada smo donosili uglavnom instrumente iz porodice duvačkih instrumenata, kao što su truba, trombon, saksofon…Osim toga, deca na časovima imaju prilike da muziciraju na dečjim ritmičkim instrumentima (Instrumentima iz Orfovog instrumentarijuma) – štapićima, trianglu, praporcima, zvečkama, dairama…
Postoje li planovi da organizujete i kurs muzike za odrasle polaznike?
Za sada ne postoji plan da se osnuje kurs muzike za odrasle, ali se kulturne potrebe lokalnog staovništa pažljivo prate, tako da se u skladu sa tim planiraju novi programi koji bi trebalo da počnu sa radom od septembra, najavila je profesorka Huzjan.
Možda će neki od malih polaznika u budućnosti postati instrumentalista ili solista u čijoj će biografiji stajati podatak da je muzičko obrazovanje počeo upravo ovde, u koviljskom zabavištu. A Vi, ako jednom odlučite da krenete put Kovilja i vozeći se po prašnjavoj kaldrmi do vaših ušiju dopru glasovi i pesme malih Koviljčana, ali i Novosađana koji su zbog nota došli iz grada u selo, zastanite i razmislite: da li bi možda negde slobodno i bez ustezanja pustili svoj glas da vas drugi slušaju, jer ste nekad, kao mali, bili član muzičke radionice poput ove. I gde bi vam onda bio kraj ako bi početak bio ovde, na kraju sveta!
Formiranjem likovnih radionica, muzičkog zabavišta i baletske škole u Bukovcu, Kovilju i Stepanovićevu stalo se na put uvreženim predstavama i predrasudama o seoskim sredinama kao mestima gde je umetnost terra incognita i da joj se ne posvećuje pažnja. Naprotiv, njihovim osnivanjem i radom, za koji i te kako postoji interesovanje lokalne zajednice, decentralizacija kulture naišla je na plodno tlo. Seme je zasejano, a plodovi se već naziru…
Nada Zorić